Prvo: Čistoća od stvarne nečistoće: uslov je čistoća od velikog događaja, a to je kupanje od džunubstva, menstruacije i porođaja, i to se naziva (velika čistoća), a čistoća od malog događaja, a to je abdest, i to se naziva (mala čistoća), a to se primenjuje kada postoji voda i mogućnost korišćenja za kupanje ili abdest, a kada to ne postoji, obavezna čistoća je tejemum; zbog reči Uzvišenog: (O vi koji vjerujete, kada ustanete na namaz, operite lica svoja i ruke do laktova i pomazite glavama svojim i nogama do članaka, i ako ste bili džunub, očistite se, a ako ste bolesni ili na putu ili dođe neko od vas iz nužnika) El-Maida: 6. I zbog onoga što je preneseno od Ibn Omara, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ((Nema prihvatanja namaza bez čistoće, niti sadake od imanja koje je stečeno na nepošten način)), u Sahihu Muslima, 1: 203, i Sunen Tirmizija 1: 51, i Sunen Ibn Madžea 1: 100, a čistoća sa naglaskom na slovo „ṭ“: čistoća, tj. Allah Uzvišeni ne prihvata nijednu namaz, bilo obaveznu ili dobrovoljnu, osim uz čistoću, bilo kupanjem ili tejemumom. Drugo: Čistoća od stvarne nečistoće: obaveza je onome ko klanja pre nego što započne sa namazom da očisti svoje telo, odeću i mesto gde klanja od nečistoće. Pogledaj: Halabi Saghir, str. 7, i Omdet ar-Raija 1: 156.