Kažem, uz Božiju pomoć: ono što se smatra u primjeni sunneta istinjanjem kamenjem je čistoća, a ne broj. Ako se postigne čistoća jednim kamenom, to je dovoljno, a ako se ne postigne sa tri, može se dodati; zar se ne vidi da ako se istinja kamenom koji ima tri strane, i istinja svaku stranu dok ne postigne čistoću, to je dozvoljeno prema konsenzusu među nama; jer je od Abdullaha ibn Mes'uda  rečeno: «Došao je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u nužnik, i naredio mi da mu donesem tri kamena, pa sam našao dva kamena, a treći sam tražio, ali ga nisam našao, pa sam uzeo izmet i došao mu s njim, pa je uzeo dva kamena i odbacio izmet, i rekao: Ovo je prljavština» u Sahih Bukhari 1/70, a riječ je njegova. I Sunen Tirmidhi 1/25, a Tirmidhi ga je potvrdio, jer je Poslanik  uzeo dva kamena, odbacio izmet, i nije ga pitao za treći, pa ako ga nije pitao za treći, jasno je da broj nije uslov; da je broj bio uslov, pitao bi ga za treći. I od Ebu Hurejre  je rečeno da je Poslanik  rekao: «Ako se neko od vas istinja, neka to učini neparno», u Sahih Muslim 1: 212; a najmanje neparno je jednom, a naredba za neparno nije zbog njega samog, nego radi postizanja čistoće, pa ako se postigne sa manje od tri, cilj je postignut i prestaje obaveza. Također, nije dozvoljeno onečišćavati čisto bez nužde. I od Anasa ibn Malika : «... ušao je dječak s njim u nužnik, on je bio među nama najmanji, pa je stavio, a zatim je Poslanik  obavio svoju nuždu, pa je izašao prema nama nakon što se istinjao vodom», u Sahih Muslim 1: 227. I od Alija ibn Ebi Taliba : «Oni su se istinjavali izmetom, a vi se istinjavate vodom, slijedite kamenje, a ne vodu», u Sunen al-Bayhaqi al-Kubra 1: 106, i u Musannaf Ibn Ebi Šejbe 1: 142. Poglej: Bada'i al-Sanai, 1/19, i Tebyin al-Haqaiq, 1/77, i Al-'Inaya, 1/213, i Al-Bahr al-Ra'iq, 1/251, i Mukhtalif al-Riwaya, str. 321-323, a Allah zna najbolje.